Ој Косово...

Момак је имао слатке смеђе очи. Личио је на иконе које се налазе на старе цркве које се налазе на зидовима старих цркви бивше византијског света. Имао је и брата близанца и нећу неговати да сам био доста импресиониран његовом лепотом. Можда моја двиља момковом лепотом другима није баш била најчишћи осећај на свету, али момак било је заиста леп. да пустимо онда стару аверсију интелекуталаца старога кова према физичности и хомосексуланости. Дивља лепотом оног момка по мом мишљењу била је толико чист осећај лао што дивља лепом црквом или уметношћу. Није ли, на крају крајева, Бог највећи уметник?

Били смо на презентацији превода најновије књиге Дубравке Угрешића, која се зове "Баба Јага je снијела јаје". Водили смо дискусије о разним субјектима и без икакве сумње да је разговор био угодан и без икакве сукобе. Момак је водио пореклу из Босне, тачније из Сребренице. Питао ме је шта ме је привлачило толико у Балкан да студирам његов језик. Рекао сам му да ме привлачи стара култура, књижевност и уметност. Био је доста зачуђен па питао ме је чиме се бавим тренутачно. Мислећи да сам међу интелектуалцима, одговорио сам да студирам косовске епове. Одговор му се није свидео уопште. У очима, његов поглед се променио од пријатењства до непријатењства. Очигледно, чак и студија непријатељске књижевности је доста да сломи икакве шансе на пријатељство.

Наравно разумем босанске осећаје према српској култури. Разумем их, али их не одобравам. Нису Милош Кобилић или цар Лазар узели Сребреницу и нису Југовићи убили неоружане момке и мушкарце. Озбиљна студија српских епова, које се употребљавале за свакакве малверзације кроз историју, по мом мишљењу најбољи антидот нечистом национализму која је схватила Србију после краја комунистичке владавине. Само кад епове сматрамо књижевношћу и кад их и проучавамо као сваку другу средњовековну књижевност, можемо да откријемо праву вредност старих епова. Али за то је нужно да расводимо дефинитвно средњовековну прошлост и политичку садашност.

Проблем, иначе, није само да су криминалци искористили епове за своје малверзације и первертизације. Либерална елита земаља бивше Југославије (као што Дубравка Угрешић, која зове фолклористику "интелектуалном инфантилношћу") епове не тематизирају. Због тога пуштају народну патримонију иредентистима који имају већ мора крви на рукама. Прави одговор националистишким первертирањем није да игноршемо косовске епове, али да их проушавамо и да их терамо од националистичког дискурса.

Д